Mnogostrane mogućnosti primene lekovitog bilja ne mogu se zaključiti, a da se ne spomene med, kao biljni proizvod od najvećeg lekovitog delovanja.
Med sakupljaju pčele iz mednih žlezda (nektarija) najraznovrsnijih cvetova, prerađuju ga u svom telu, fermentišu, zgušnjavaju i odlažu u voštano saće. Med je mešavina voćnog i grožđanog šećera, aromatičnih supstanci, mravlje kiseline, eteričnih ulja...
Koliko je mukotrpan posao pčela u proizvodnji meda, naslućuje vrlo malo ljudi, jer da bi proizvele oko pola kilograma meda potrebno je angažovanje oko 2000 pčela nekoliko meseci.
Različite vrste meda nose naziv prema bilju iz kojeg su ga pčele sakupile, tako se razlikuje tzv. livadski med, bagremov, lipov, suncokretov, kestenov... Navedene najvažnije vrste meda se razlikuju po boji, aromi i ukusu, jedna ili druga vrsta može biti tečna ili zgusnuta (kristalisana), ali u svom lekovitom delovanju jednako su vredne. Kristalisani med može se uvek i brzo učiniti tečnim, ako posudu s medom uronimo u toplu vodu, ali ne preko 45˚C. Prekuvan ili jako ugrejan med gubi svoju lekovitost, vitamini i fermenti budu razoreni, eterična ulja i mravlja kiselina ispare, a delimično ispare i aromatične supstance. Med ugrejan preko 45˚C je samo hrana, ali nije i lek.
Ako med izazove bolove u želucu onda ili nije prirodni med ili se nakon konzumiranja meda unese hladna voda u želudac.
Potpuno sazreo med sadrži mravlju kiselinu, koja mu ne garantuje samo postojanost, već nakon dužeg stajanja visoko baktericidno i antiseptično svojstvo. Po tome se ističe med od bagrema.
Med deluje na ljudski organizam direktno i indirektno. Direktno delovanje nastupa tamo gde med dolazi u neposredan kontakt s obolelim delom tela (stavljanje na ranu ili čir, odnosno direktno primanje u želudac.). To delovanje je baktericidno i čisti, jer u medu sadržana mravlja kiselina uništava štetne mikroorganizme. Indirektno delovanje meda sastoji se u tome što med, uz direktno delovanje na uzročnika bolesti još ga indirektnim putem i dodatno suzbija. To je zato što med jača oboleli ljudski organizam i time ga čini otpornijim. Med ne samo da je vrlo hranljiv nego je i lako probavljiv te deluje na stvaranje krvi i pospešuje redovnu probavu.